Истраживање Еуростата, канцеларије Европске уније задужене за статистику, показало је да се Србија налази на другом месту када је реч о хипохондрији, јер преко милион становника код лекара опште праксе оде десет и више пута годишње.

Хипохондрија је психички поремећај када човек осећа страх и бригу да болује од неке тешке болести, чак и када налази показују другачије, особа не верује да дијагноза не постоји, објашњавају стручњаци. Лекари у домовима здравља кажу да је висок проценат људи који пате од хипохондрије. Суботичани са којима смо разговарали истакли су пак да код лекара иду само уколико је то баш неопходно.

-Ако ми дође, да кажем тако, да морам, онда одем. Иначе имам своју терапију коју морам узимати, и онда на контроле – каже једна суграђанка, док друга додаје – Ја само за притисак, мада и то телефоном обавим. Хвала Богу за сада не идем, само гинеколошки преглед једном годишње и то је то.

-Не идем код лекара, немам проблема, а ако и имам, лечим се сам, углавном природно, тако је најбоље – каже један наш суграђанин.

Чест одлазак код лекара, понављање анализа, тзв. „гуглање налаза”, одлазак по друго мишљење, одлике су особе која пати од хипохондрије. Чест одлазак код лекара представља проблем када почне да нарушава квалитет живота, објашњава психолог, Леа Видаковић.

– Долази до значајног нарушавања квалитета живота, особе се повлаче из друштвених активности, долази до психолошког стреса, који прелази и на физички ниво, те парадоксално и јача симптоме и уверење да особа заиста болује од неке болести. Особе које пате од хипохондрије често ослушкују своје тело, те телесне манифестације уско повезују са тешким обољењима.

Хипохондрија се може јавити у било ком животном добу. То је анксиозност која се повезује са здрављем, а разлози могу бити разни – хроничан стрес, неповерење у здравствени систем, економска неизвесност и други. Брига о здрављу јесте пожељна, али не у мери да постаје оптерећење за појединца, појашњава саговорница, те додаје да су разговори код психолога, психотерапеута увек пожељни.