Према званичним подацима, у Србији на сваких двадесет минута једна особа доживи мождани удар, док на сваких сат времена неко умре од истог узрока. У суботичкој Општој болници, годишње се око 550 пацијената лечи од можданог удара.

Мождани удар је веома озбиљна болест и последица је свих других болести које називамо факторима ризика, који доводе до разних васкуларних проблема, па тако и до можданог удара, објашњава неуролог, др Ливија Деспенић. Сам назив болести ставља акценат на акутно стање, а такође је битно да се пробуди свест о важности брзог лечења и доласка пацијената у адекватну установу, истиче саговорница.

– Два су типа можданог удара, оба имају временску дистанцу коју морате брзо савладати да би пацијент добро прошао, било да не остане инвалидан, било да би преживео. Та два типа су инфаркт мозга који настаје затварањем крвног суда било локално или неким угрушком и крварећи мождани удар. Пацијенти се лече медикаментозно, лече се интервентном односно ендоваскуларном и васкуларном хирургијом.

Фактори ризика су висок крвни притисак, шећерна болест, срчане болести, повишене масноће у крви, пушење, године, као и поједини ређи узроци који су чешћи код младих људи. Брзо препознавање симптома, те одлазак у адекватну установу, кључни су при лечењу уколико дође до можданог удара.

– Они су јако типични, и невероватно је да ће пацијенти или околина пре помислити да се ради о некој другој болести него можданом удару. Зато апелујемо да се обрати пажња на сваки поремећај говора, изговора, разумевања говора, утрнулост тела или лица, поремећај хода, вртоглавицу, поремећај свести и вида и слуха, то такође могу бити предзнаци или знаци започетог акутног можданог удара. Ми храбримо људе да свака сумња која побуђује на неке од ових поремећаја треба да буде разматрана у установама које могу да збрину ако се ради о можданом удару.

Здрав начин живота, умерена физичка активност, ментална активност, то су све ствари на којима човек мора много да ради да би сачувао здравље, посебно због данашњег начина живота – нездраве исхране, недостатка кретања, мање контаката са људима, закључује саговорница, додајући да је у свету, применом мера примарне и секундарне превенције, број можданих удара преполовљен.