Особе са дијабетесом типа 1 у Србији од данас имају право на већи избор медицинских помагала која се обезбеђују о трошку државе. Новим Правилником проширена је доступност сензора за континуирано праћење глукозе, који су сада приступачни и одређеним категоријама одраслих пацијената, чиме се унапређује могућност ефикасније контроле болести и побољшава квалитет живота оболелих. Према последњим подацима, у Суботици живи око 14.000 особа са дијабетесом.

Ово је од посебног значаја за особе са дијабетесом типа 1, као и за пацијенте који су на интензивираној инсулинској терапији и примају четири или више доза инсулина дневно. Код ових пацијената неопходно је мерење нивоа глукозе у крви пре и након оброка. Примена сензора за континуирано праћење глукозе смањује потребу за честим убодима прста, смањује трошкове набавке тест-тракица и значајно повећава комфор оболелих.

- Примена сензора за континуирано праћење глукозе нарочито је значајна код деце, код које је дијабетес типа 1 најзаступљенији, али и за њихове родитеље. Сензори омогућавају сталан увид у ниво глукозе, па родитељи могу правовремено да процене да ли је детету потребан оброк или додатна доза инсулина. То доприноси већем осећају сигурности, мирнијем сну родитеља и омогућава деци да безбедније учествују у школским екскурзијама, дужим излетима и другим активностима.Предности ове технологије значајне су и за одрасле особе са дијабетесом. Континуирано праћење глукозе омогућава бољу контролу болести, већу безбедност током управљања возилом и обављања радних активности, као и лакше прилагођавање терапије у специфичним околностима, попут летовања, када високе спољне температуре могу утицати на ниво глукозе у крви – рекла је Хајналка Пожар, председница Удружења за борбу против шећерне болести.

Поред деце која користе инсулинску пумпу и особа са нестабилним дијабетесом, право на сензоре за континуирано праћење глукозе имају и жене које планирају трудноћу, труднице, породиље, као и новодијагностиковани одрасли пацијенти на интензивираној инсулинској терапији. Ово право остварују и особе старије од 18 година са дијабетесом типа 1 које примају четири или више доза инсулина дневно, уз одговарајући број сензора у складу са њиховим предвиђеним веком трајања.

- Континуирано праћење нивоа глукозе у крви значајно смањује могућност да варијације шећера у крви остану непрепознате. На тај начин лакше се уочавају ситуације у којима пацијенти улазе у акутне компликације шећерне болести, пре свега хипогликемије, које понекад могу бити тешко уочљиве, нарочито када се јављају током ноћи. Уколико се ове промене препознају на време, на прве симптоме могуће је адекватно реаговати, како од стране здравствених радника, тако и од стране самих пацијената, чиме се смањује ризик од озбиљнијих компликација – додала је  Др Љиљана Миљачки, специјалиста опште медицине.

Наша саговорница је истакла да симптоми попут хроничног умора, појачане жеђи, губитка телесне тежине и сталног осећаја глади могу указивати на поремећај који се назива мелитусни синдром. Међутим, ови знаци се најчешће јављају тек када је болест већ узнапредовала. Дијабетес је подмукла болест јер у почетним фазама често не даје јасне симптоме. Када се код деце или одраслих појаве наведене тегобе, то може указивати на озбиљно нарушено здравствено стање, па чак и на већ присутне компликације болести.

Она саветује редовне здравствене контроле како би се евентуални здравствени проблеми открили на време и правовремено предузеле одговарајуће мере.