Према подацима Светске здравствене организације најмање 40 милиона деце узраста од 13 до 15 година широм света користи неки дувански производ. Посебну забринутост изазива пораст употребе електронских цигарета међу младима, док дуванска индустрија кроз атрактиван дизајн, укусе и маркетинг покушава да привуче нове кориснике. У Србији свакодневно пуши више од трећине одраслог становништва.
Поводом Светског дана без дувана, који се обележава 31. маја, Завод за јавно здравље Суботица упозорава на све већу употребу дуванских и никотинских производа међу младима. Овогодишња кампања носи слоган „Разоткривање привлачности – смањење употреба дуванских и никотинских производа”, а циљ је подизање свести о опасностима које ови производи носе, посебно за децу и адолесценте.
ИЗЈАВА Др Нада Косић Бибић, начелница Центра за промоцију здравља ЗЗЈЗ Суботица
- На свету има око 1,3 милијарде пушача, а годишње од последица пушења умре приближно 7 милиона људи. Процене показују да дувански производи убијају око половину дугогодишњих корисника. Такође, прерачунато из годишњих података, приближно сваке четири секунде у свету једна особа изгуби живот због последица употребе дувана -објашњава начелница Центра за промоцију здравља ЗЗЈЗ Суботица, др Нада Косић Бибић.
Забрињавају и резултати националних истраживања који указују на раст употребе е-цигарета међу децом и адолесцентима, укључујући и ученике основних школа. Сваки пети ученик 5. и 7. разреда основне школе и 1. разреда средње школе бар једном их је пробао. Стручњаци упозоравају да се у свим узрасним групама бележи пораст употребе е-цигарета и загреваних дуванских производа.
- Подсећамо да су дуван и дувански дим готово идентичне материје у различитим односима. Реч је о комплексном загађивачу ваздуха и хетерогеном аеросолу који се састоји од преко 4.000 различитих супстанци у облику честица и гасова. Садржи надражујуће и системске отрове као што су никотин, угљен-моноксид, цијановодоник, сумпор-диоксид, амонијак и формалдехид, као и десетине канцерогених и мутагених материја – рекла је Др Верица Дроњак из Дома здравља.
Стручњаци наводе да пушење у просеку скраћује животни век за око десет година у поређењу са непушачима. Међутим, престанак пушења значајно смањује тај ризик, без обзира на године када се особа одвикне. Ако се са пушењем престане у тридесетим годинама живота, ризик од болести повезаних са пушењем може се готово у потпуности приближити нивоу непушача. Престанак у четрдесетим или педесетим годинама и даље доноси велике здравствене користи и значајно смањује ризик од срчаних болести, рака и других обољења. Одвикавање од пушења у доби између 30 и 60 година може продужити животни век и до око десет година, у зависности од претходног интензитета и трајања пушења.
Лекари упозоравају да не постоје безбедни дувански и никотински производи, безбедан начин и ниво коришћења, као ни безбедан ниво изложености диму или аеросолу ових производа. Овогодишња кампања позива владе, партнере и цивилно друштво да ојачају регулативу, отклоне празнине у законима и заштите будуће генерације од штетности дуванских и никотинских производа.
