Поводом Светског дана борбе против можданог удара, који се обележава 29. октобра, посебна пажња посвећује се превенцији, препознавању првих симптома и правовременом реаговању. У Србији се годишње забележи око 25.000 случајева можданог удара, док се у Општој болници у Суботици сваке године лечи између 450 и 500 пацијената са овом дијагнозом.

Најважније је спречити да до можданог удара уопште дође, због чега је примарна превенција од изузетног значаја, истиче др Ливија Деспенић, неуролог и начелница Одељења за неурологију Опште болнице Суботица.

- То подразумева, пре свега, примарну превенцију свих васкуларних болести кроз контролу и отклањање фактора ризика који могу довести до можданог удара. Важна је и секундарна превенција, односно спречавање поновног можданог удара. Трећи сегмент је правовремено и адекватно лечење, које данас, захваљујући савременим терапијским методама, пружа значајне могућности за опоравак пацијената, у појединим случајевима и за потпуни опоравак.

Фактори ризика за настанак можданог удара укључују висок крвни притисак, шећерну болест, срчана обољења, повишене масноће у крви, пушење и старију животну доб. Узроци могу бити и ређа обољења која се чешће јављају код млађих особа. Када до можданог удара дође, брзо препознавање симптома и правовремено започињање лечења од пресудног су значаја.

Постоје два основна типа можданог удара. Исхемијски мождани удар настаје услед зачепљења крвног суда у мозгу, најчешће крвним угрушком, док хеморагијски настаје услед пуцања крвног суда и крварења у мозгу. У зависности од типа можданог удара и стања пацијента, лечење може укључивати лекове, ендоваскуларне процедуре и неурохируршке интервенције.

- Симптоми могу бити и главобоља, вртоглавица, збуњеност и конфузија, иако они на први поглед не морају указивати на мождани удар. Зато треба размишљати и о тој могућности. Упозоравајући знаци су и искривљеност лица, слабост или одузетост једне стране тела, поремећаји концентрације, отежан ход, као и сметње вида или слуха. Према познатим показатељима, приближно трећина пацијената умире, трећина остаје са мањим или већим степеном инвалидитета, док се трећина опорави. Ипак, само део пацијената успева да се врати на посао. Мождани удар може се јавити и у средњем животном добу, а значајан број случајева бележи се између 45. и 60. године.

Здрав начин живота, умерена физичка активност и очување менталне активности важни су за смањење ризика од можданог удара. Посебно се истиче значај правилне исхране, редовног кретања, контроле крвног притиска и других фактора ризика, али и одржавања социјалних контаката. Примарна превенција, као и спречавање поновног можданог удара код особа које су га већ преживеле, представљају важан део борбе против ове болести.