Грозница Западног Нила је ендемско, односно одомаћено обољење у Србији, од 2012. сваке године се бележи неколико случајева. Иако је реч о вирусној инфекцији која је углавном безопасна, у ретким случајевима може доћи до озбиљних компликација, па чак и до смртног исхода.

У Суботици је први случај грознице Западног Нила забележен 2013, и од тада се сваке године појави неколико нових случајева током летњих месеци. Код нас ове године још увек није регистрована, али у суседним земљама јесте, па се очекује и код нас – каже Небојша Бохуцки, епидемиолог Завода за јавно здравље у Суботици.

– Ово обољење се шири путем заражених комараца, то је једно типично векторско обољење. А вирус, као такав, у природи се налази у птицама мочварицама, које мигрирају. Другим речима: птице у зимском периоду одлазе на подручје Африке, тамо буду инфициране вирусом грознице Западног Нила, а када се врате на наше подручје, комарци се хране њиховом крвљу, бивају и сами заражени, и преносе вирус на низ кичмењака, па тако могу да инфицирају и човеков организам.

Када вирус доспе у људски организам, у 80-90 одсто случајева уопште не настане било каква клиничка слика. Особа неће ни приметити да је заражена, али ће стећи највероватније доживотни имунитет. Међутим, у неких 10 одсто случајева се појаве и симптоми.

– Најчешће је ово благо обољење: значи особа може да има повишену температуру, болове у мишићима, зглобовима, главобољу, и најчешће се са тим симптомима и не јавља лекару. Ако се и јави, ово обољење може да добије неку другу дијагнозу. Међутим, када настане тежа клиничка слика, а то је углавном код једне особе од 150 инфицираних, тада може да настане веома озбиљна ситуација, која захтева хоспитализацију, пре свега због менингитиса, односно енцефалитиса. Другим речима: може да настане упала мозга, односно можданог омотача.

Тежу клиничку слику могу имати старије особе или они са ослабљеним имуним системом и хроничним болестима. Не постоји адекватна заштита против овог обољења, с обзиром на то да су комарци активни од априла па све до октобра, па чак и зими. Употреба репелената је једина могућа заштита, као и коришћење комарника на свим прозорима наших домова. Комарци полажу јаја у стајаћим или споротекућим водама као што су реке и потоци, али и коров и висока трава обезбеђјују станиште за ове инсекте на отвореном простору.